PEĐA VRANEŠEVIĆ: Čuvanje kulturne baštine

Razgovarao: Dušan Majkić

Novosadska publika će u četvrtak 22.decembra u Studiju M premijerno videti slet operu "Nema zemlja", autora Peđe Vraneševića. "Nema zemlja" je nastala adaptacijom dela "Fabrike radnicima" za koju su tekst napisali Želimir Žilnik i Peđa Vranešević 1971. godine. Za snimanje "Neme zemlje", Peđa je u studiju Komadanta Adama angažovao grupu PVC Pop & The Red Black Gang of Four, koju, osim njega, čine Mirjana Draganić i Vojislav Malešev (vokali) i Vladimir Opsenica (vokal i električna gitara). Za koncertno izvođenje ekipa je pojačana Vraneševićevim ćerkama Galjom (koncertnom pijanistkinjom koja živi i stvara u Kelnu) i Natašom (uspešnim koreografom i plesačem), Milanom Kerezovićem (saksofon i vokal), Dušanom Raškovićem (udaraljke) i Zoranom Tegeltijom (bubnjevi). Uoči premijere "Neme zemlje" razgovarali smo sa Peđom Vraneševićem, koji ove godine obeležava 40 godina profesionalnog rada na primenjenoj muzici za pozorište, film i televiziju. 

Imate priliku da, konačno, realizujete projekat star 40 godina. Koji su bili razlozi toliko dugog čekanja?

PEĐA VRANEŠEVIĆ: Opera je prvo trebalo da se zove "Crna metalurgija", ali je Želimir Žilnik odlučio da je preimenuje u "Fabrike radnicima". Bilo je to 1971.godine. Ona tada nije mogla biti izvedena iz određenih razloga, pretpostavlja se kojih - političkih. To je tako stajalo sve do 1984.godine, dok projekat nije preuzela rediteljka Mira Erceg. U to vreme sam radio na jednoj drugoj predstavi "Uzjahati konje Svetog Marka" za Institut savremene umetnosti u Londonu, tako da sam većinu posla prepustio rediteljki. Međutim, šta se dogodilo? U Žilnikovom stilu, oni naprave pretpremijeru u fabrici Goša u Smederevskoj Palanci, a zakazanu premijeru na beogradskom Tašmajdanu je, bukvalno, potopilo nevreme par dana kasnije. Znači, ovo je sada moj treći pokušaj! O čemu se zapravo radi: moje pobude su da se sačuva kulturna baština srpskog naroda, u koju, smatram, spada i opera "Nema zemlja". Taj naziv je dobila jer se ne zna da li nema te zemlje, ili je dotična mutava, ne može da govori.

Na koji način je modernizovana Nema zemlja?

PEĐA VRANEŠEVIĆ:  Pa, modernizovao sam je utoliko što sam samo izbacivao pojedine reči i na njihovo mesto stavljao druge i stvar je dobijala potpuno drugi oblik. Naravno, postoje i nove pesme, tako da je opera, sada, podeljena u devet muzičkih slika, dok bi tematika mogla da glasi: devedesete godine pomešane sa žalom za onim prošlim vremenima. Sve to kulminira 5.oktobra, sledi obrazloženje šta nam se događa posle tog famoznog datuma, a završava se sa pitanjem "šta može da nam se dogodi sutra?"

Da li je jedna od novih pesama i "Crna hronika", koju izvodi bend PVC POP & Red Black Gang Of Four?

PEĐA VRANEŠEVIĆ: Ta pesma opisuje sliku zvanu "propaganda". Ona predstavlje sve ono iz čega se sastoji jedan prosečan dnevnik na svakoj televiziji. Vremenska prognoza, ko je koga ubio, zaklao i slično. Naravno, radi se o umetničkom viđenju takvih stvari, koje su mnogo surovije nego što to "Nema zemlja" projektuje.

Tu je i zanimljiva kovanica, slet-opera?

PEĐA VRANEŠEVIĆ: Upravo. Ima više razloga zašto koristim tu kovanicu. Prvi je to što će gledalac primetiti da učesnici, na izvestan način, rade sletske vežbe na sceni. Mislim da takve stvari bude nostalgiju za jednim vremenom za koje mladi danas ni ne znaju. To su vremena koje je reditelj Žika Pavlović najbolje opisao kada je rekao da će Titovo vreme ostati upamćeno, isto kao Periklovo vreme u Atini, kao vrhunac kulture južnosloveskih naroda. Drugo, to nije opera u klasičnom smislu, ne postoje podeljeni i tačno definisani likovi. Po uzoru na antičku dramu, tu sam ja kao narator i postoji hor. Treća stvar je, sa druge strane, oslanjanje i na rusku avangardu dvadesetih godina prošlog veka - bez kostima i bez ostalih pozorišnih znakova. To je straightforward u glavu! Sat i petnaest minuta - atak na sva čula! A sve to sam realizovao uz pomoć momaka i devojaka koji čine bend "PVC POP & Red Black Gang Of Four" napravljen eksluzivno za potrebe ove opere.