Intervjui
.

Repetitor: Sami se borite za sebe

Ne dešava se često da jedan bend iz Srbije, bez obzira na dužinu sviračkog staža ili žanr koji ga karakteriše, dobije priliku da se predstavi publici ne samo u Evropi već i na drugim kontinentima. Repetitoru je upravo ovo pošlo za rukom i to čini se prilično jednostavno. Kažu, ima tu raznih faktora ali pre svega, zovu ih! Ove godine svirali su u Kini i Rusiji, a Englesku su propustili zato što volja organizatrora i želja benda nisu bile jače od komplikacija sa vizama. Sa članovima benda sreli smo se u klubu Fabrika, novosadskog Studentskog kulturnog centra, drugog dana oktobra, pred koncert koji su odsvirali uz bendove Mikrosonik i Čistlište. Novosadski koncert i onaj koji je sutradan održan u Zemunu bili su poslednji pred pauzu koju prave kako bi se posvetili pravljenju i snimanju novih pesama. Nekoliko pretkoncertnih minuta proveli smo u razgovoru sa gitaristom i pevačem Borisom Vlastelicom i bubnjarkom Milenom Milutinović, dok je basistkinja Ana-Marija Cupin u razgovor uključena posredno i to na samom kraju. Idite redom, bez preskakanja.

Koji putevi su vas doveli do Rusije i Kine?

Milena: Poenta je u tome da mi sviramo puno koncerata. Svirali smo dve turneje po Evropi, bili smo na festivalima čiji smisao je predstavljanje mladih bendova u muzičkoj industriji. To su takozvani showcase festivali i na njih dođu ljudi iz celog sveta ili iz Evrope koji su u muzičkoj industriji, čuju bendove i onda se dese pozivi kao što je u našem slučaju bio poziv za Rusiju. U Kinu su nas pozvali preko filma u kom smo se pojavili, ali generalno svirkom se glas širi.

Kako se osećate kada vas pozovu u tako daleke zemlje?

Boris: Mi smo bili u Estoniji kada nam je stigao mejl da dođemo u Kinu. Kako da se osećamo? Kao na vrhu sveta.

Vaši tekstovi isključivo su na srpskom jeziku i imajući to u vidu, da li stičete utisak da ljudi ipak razumeju to što vi pevate i koliko je to otežavajuća okolnost u razumevanju onoga što svirate?

Milena: Pazi, ja razumem engleski pa u slučaju pola bendova koje slušam ne znam tačno šta stoji u tekstu dok ne pogledam. Tako da, važne su reči, ali ta energija i prezent, to je jedna druga priča, osećaju to ljudi.

Koliko vam je komplikovano menjati plan tako „u hodu“, uzevši u obzir novac i vreme kojima raspolažete?

Boris: Pa kad je ovo prioritet onda nije problem. Posle ovoliko godina sviranja, mi možemo da kažemo da nam je sad ok, ali s druge strane, s tim parama koje mi zaradimo ne može manje-više ništa da se planira, kao neki sledeći korak u životu. Kvalitet života ne može naročito da se poboljša.

Milena: Često uzmemo malo odmora da bismo pravili nove pesme, da bismo imali probe, pa nam ponestane para jer to nisu neke zalihe, pa smo onda opet u fazonu hajde da sviramo, sviramo, sviramo.

Boris: Zato je u svakom slučaju dobro da radiš još nešto pored toga, čisto da bi ti to dalo još neku širinu. Ne samo zbog ekonomskog momenta, koji je svakako najbitniji jer moraš nešto da jedeš na kraju dana, već i da ne bi zavisio toliko od muzike. Mada, mi stvarno i dalje na bini uživamo i jedva čekamo da sviramo. Ali evo, odsviramo ove koncerte i do polovine novembra ćemo samo raditi na pesmama.

Kada izuzmemo dane na putu i noći tokom kojih svirate, koliko vam vremena ostaje da se bavite ostakom života?

Boris: Meni je to problem jer ponekad osećam kao da ne živim u Bogradu. Znaš, vratiš se sa turneje i ako su svaki vikend dve, tri svirke koje podrazumevaju neki dugačak put, recimo u Dalmaciju, Sloveniju ili Makedoniju, vratiš se i nisi ni za šta narednih dana i onda ide opet put i pripreme za taj put. Manje-više ne stigneš da se čuješ i vidiš ni sa kim. Ali to je jedan od lakših poslova. Nama je super u životu, nama je strava i svi ti koji kukaju kako nema prilike za nas, nema ovo, nema ono... Ne treba očekivati podršku, moraš za te stvari sam da se izboriš. Mislim da je sistem takav i da s jedne strane moramo da težimo da ga srušimo, a s druge strane moramo da živimo u njemu u međuvremenu.

Pomenuo si jednom prilikom da je vaš prvi album iz 2008. godine „Sve što vidim je prvi put“ kritika društva dok je drugi iz 2012. godine „Dobrodošli na okean“ kritika pojedinaca koji to društvo vode jer nije društvo krivo, krivi su pojedinci. Međutim, da li smatraš da društvo zaslužuje pojedince koje je izabralo?

Boris: Ni najmanje, baš ni najmanje.

Otkud nam onda oni?

Boris: Zato što ne postoji nikakav izbor. Ako je izbor između Šešelja i Nikolića, onda šta da pričamo. Ne, stvarno, ne želim ni da ulazim u te stvari ili konkretno imena, ali ljudi moji, da li su stvarno tvoji bližnji i moji bližnji to zaslužili? Nisu. Da li su ovi ljudi ispred, ljudi koji dolaze na koncert? Nisu. Nisu ni oni na njivi? Nisu. A da imaju neku opciju koja izvlači i nudi neka druga rešenja - nemaju.

Kao bend koji je koncertno aktivan i koji sad već ima priličan staž u sviranju, šta vas na sceni čini radosnim, a šta vas nervira?

Boris: Raduje broj kreativnih bendova, to uvek iznenađuje i raduje, iznova i iznova. Sad u Beogradu ima taj bend Vizelj, klinci sviraju super i stalno se neko nov pojavljue i u nemogućim uslovima koji su neka  konstanta. S druge strane, malo nervira infrastruktura koja ne postoji, da iznese neki bend, da ga jednostavno pogura malo. Ne mislim tu na nas, nama je ok, recimo imamo večeras dosta ljudi ovde, ali kako neki klici koji sada kreću? I o njima bi trebalo da se razmisli.

Milena: Nema klubova gde mogu klinci da sviraju.

Boris: Mi ismo sad bili u klubu kod Firčija (Firchie Think Tank Studio, prim. aut.). Ispada da u Novom Sadu na samo dvadeset metara imate bolja dva kluba nego mi u Beogradu, ali to je nekako plima i oseka. Ja verujem da se to menja. Sad je neka oseka ali možda je i kraj tome, ne znam.

Da li se zasitite jedni drugih?

Boris: Ne.

Milena: Da, ne. (smeh)  

S obzirom na to koliko vremena provodite zajedno da li vam drugi ljudi kažu: „Ok, hajde malo odmorite da i mi stignemo na red?“

Milena: Mi smo prvenstveno prijatelji i idemo na turneje i provodimo dosta vremena zajedno, ali opet, slušamo istu muziku i izlazimo na nekoliko istih mesta tako da i ako se ne čujemo dva, tri dana između koncerata, sretnemo se u gradu.

Boris: Imamo mi fazon kao hajde sad da odmorimo jedni od drugih, mada ne znam da li prođe ikad dva dana, tri, ne znam...

Milena: Ne baš.

Kakvi su vam jesenji planovi?

Boris: Snimili smo nekoliko pesama ali to nije dovoljno da bismo izdali album pa ćemo da ih skupimo na gomilu i izdamo, a ne da objavljujemo jednu po jednu. Planiramo da izdamo singl, nadam se pre decembra, a onda sledeće godine ceo album, to je sigurno.

Šta mislite o konceptu objavljivanja pesama sukcesivno, odnosno situaciji da album kao celina izlazi iz fokusa?

Boris: Svakom svoje.

Milena: Mi u suštini sve nove pesme sviramo odmah na koncertima. Ne ekranizujemo ih ali ko dođe na koncert čuće novu pesmu vrlo brzo, nije da ih nešto štedimo.

Boris: Ljudi izdaju kako misle da je najpametnije. Mi imamo izdavača (Moonlee records, prim.aut.) koji želi da nam napravi i vinil, tako da ćemo mi sve odjednom snimiti i objaviti.

Postoji li nešto što može da vam zasmeta dok ste na bini, a da dolazi iz publike?

Boris: Da se neko popne, uzme gitaru i razbije je o pod. Recimo, to se desilo. S druge strane, ja bih voleo da se ljudi osećaju slobodno i zato neću ništa da kažem. Imali smo slučaj da je neko zighajlovao. E, to nije u redu. Znači, bez toga!

Milena: Mene više nervira kad svi stoje, jer ja dam sve od sebe i hoću da se svi pokrenu. Eto, recimo to.

Sve troje ste energični na sceni, no žena za bubnjevima nije bas svakidašnji prizor, a ljudi izrazito pozitivno komentarišu pre svega tvoje sviračko umeće ali i celokupan vizuelni momenat, odnosno ne samo kako zvučiš već i kako izgledaš dok sviraš. Šta ti misliš o tome?

Milena: Imam ja drugarice koje sviraju bubnjeve, na primer, Jovana iz benda Threesome, koja je strava bubnjarka i strava osoba. A ja sam inače malo muškobanjasta i bavila sam se stvarima koje muškarci rade i ovaj bubanj mi nije prva stvar koja je recimo muška, a da je ja radim.

Boris: Nemoj tako Milena. Milena je dama.

Milena: Ne, žena jesam ali nisam dama. Ana-Marija uzima tu titulu damice.

Kako bi ti nekome u jednoj ili dve rečenice, onako „na prvu loptu“, opisao Milenu i Ana-Mariju?

Boris: Različite su jedna od druge, znači različte dve... vatre. Između dve vatre. 

Milena: Ma ne može to... Ali dve vatre, ajao, eto ti sad.

A kako bi ti nekome objasnila Borisa i Ana-Mariju?

Milena: It's complicated. Brat, drugi. Ne znam, baš je zeznuto. Mozak.

Boris: Evo, da ja odem pa će da kaže šta stvarno misli.

Milena: A za Ana-Mariju? Moja najbolja prijateljica. Da, definitivno, nema drugo.

Razgovarala: Jovana Zdjelarević


naslovna fotografija: zvanična Facebook stranica benda Repetitor; fotografije sa koncerta: Miljan Vuletić (SKC Fabrika)


Zverko mi je odredio život!

Upoznajte Aleksandra Savića Savaru
24/09/2014

Nikola Vranjković: Sviranje je specifična droga

Razgovarala: Jovana Zdjelarević
21/04/2014

Darka Rajić: U manjim sredinama muzika se pažljivije sluša

Razgovarala: Jovana Zdjelarević
13/04/2014

Rokenrol kao zvanična muzika mladih Jugoslovena

Razgovarao: Dušan Majkić
04/05/2012

The Godfathers: Bićemo prvi bend na Marsu

Razgovarao: Dušan Majkić
04/05/2012

Gobac: Ja sam stari panker

Razgovarala: Alma Kovčić
04/05/2012

Čonta: Imamo fanove od 11 do 61 godine

Razgovarala Alma Kovčić
29/01/2012

Komšijski rege

Razgovarala: Alma Kovčić
24/01/2012

FIT: Osamdesete u novom ruhu

Razgovarao: Dušan Majkić
23/01/2012

PEĐA VRANEŠEVIĆ: Čuvanje kulturne baštine

Razgovarao: Dušan Majkić
21/12/2011

HLADNO PIVO: Samoironija kao način da ostaneš normalan

Razgovarali: Dušan Majkić i Predrag Novković
13/11/2011

ZAA: Energija i duh zajednice

Razgovarala: Tamara Ciceri
12/11/2011
Nedeljna top lista Gruvanja
Ovde možete glasati za svoje favorite.
Glasanje je moguće samo jednom dnevno.
  1. Love Hunters
    Waver
  2. Iskaz ft. Coyote
    Do yaya
  3. Vizelj
    Nosorog
  4. Jesenji Orkestar
    Godine u vetru
  5. E-Play
    Možda neko
  6. SNB
    Mali ljudi
  7. Wolfram ft. Dojo.
    A Different Kind Of Sleep
  8. Don't Touch Anything
    Arrival
  9. Replicunts
    My Country
  10. Stray Dogg
    No One But You
Rock svirke
INFO:
Možete nas uvek naći na nekoj od društvenih mreža ili nas kontaktirati
preko e-mail adrese info@gruvanje.com
Vrh strane