Intervjui
.

Rokenrol kao zvanična muzika mladih Jugoslovena

Razgovarao: Dušan Majkić

Beogradski istoričar Aleksandar Raković napisao je knjigu "Rokenrol u Jugoslaviji 1956 - 1968. godine". Knjiga počinje rečima da je rokenrol najveća kulturna i društvena revolucija 20.veka i podseća nas na reakcije koje su prvi "urbani" bendovi i omladinci izazivali u tadašnjem društvenom uređenju. Razgovor sa autorom knjige započinjemo podsećanjem na jedan jubilej koji se navršava ovih dana.

Aleksandar Raković: Upravo tako. Ove godine navršava se 55. godina od prvog rokenrol nastupa u Beogradu. Održao ga je, na Kolarcu, februara 1957. Džimi Stanić. "Novosti" su tada sa velikom pažnjom propratile taj koncert. Naravno, on je imao negativne kritike, što je bilo karakteristično za to vreme. To, ustvari nije 55 godina rokenrola u Beogradu, već isto toliko godina rokenrola u Jugoslaviji.

Jugoslovenski rokenrol pojavio se u isto vreme kada i u ostatku sveta. Ubrzo je postao zaštitni znak kulture, ne samo glavnog grada, nego i cele zemlje?

Raković: On nije mnogo kasnio. Hajde da kažemo da je bilo godinu-dve zakašnjenja, ali već 1958. godine nastupi Mileta Lojpura u Beogradu su bili vatreni i puni mladih ljudi. Iste te godine američka štampa (Christian science monitor)  je, prvi put, pisala o fenomenu rokenrola u Jugoslaviji i o tome kako je njena omladina "zaražena" novim elekrtičnim zvukom. Ovu informaciju Ministarstvu spoljnih poslova u Beogradu prosledila je jugoslovenska ambasada iz Vašingtona.

Priča kreće od 1956. godine, ali ova knjiga se ne bavi stvarima na koje su ljudi navikli: ko je gde svirao, ko je kada otišao, koliko albuma... Knjiga obrađuje i socijalnu i političku tematiku jedne zemlje. U kojoj meri je jugoslovenski rokenrol bio povezan sa tadašnjim političkim dešavanjima?

Raković: U to vreme, sve je bilo u vezi sa partijskom politikom koja je, istovremeno, bila i državna politika. Spomenuta godina (1956.) je godina kada su objavljeni prvi članci o rokenrolu u SAD i Velikoj Britaniji. Tada je naša štampa počela da spoznaje jedan novi fenomen popularne muzike koji se širio zapadom. I nisu znali šta da rade sa tim... Sledeće godine, ta muzika se pojavila u Jugoslaviji, a već sledeće godine igranke su bile prepune igrača i plesača. Važno je spomenuti da je u to vreme rokenrol više shvatan kao ples nego kao muzika, jer rokeri tada nisu bili podkulturna grupa. A kako je rok jedno vreme jenjavao na zapadu (sredina 60-ih godina prošlog veka), tako su  jenjavale ambicije države i partije da urade nešto više sa njim. Međutim, sa eksplozijom grupa kao što su The Beatles i električarskih sastava kojima prethode (The Shadows), jugoslovenski establišment je definitivno shvatio da rokenrol nije prolazna vrednost. Počeli su da ga proučavaju, da ga istražuju, da rade socioločke analize i istraživanja sa mladima u Beogradu, Zagrebu i u drugim sredinama. Tokom prve polovine 60-ih uvideli su da je došlo vreme nekih novih klinaca da bi 1966. godine rokenrol bio priznat kao zvanična muzika mladih Jugoslovena.

Koliko dugo si radio na ovoj knjizi i šta je ono što te najviše zanimalo? Do kojih bendova si hteo da dođeš? Kojoj strani jugoslovenskog roka si hteo da pridaš najviše pažnje?

Raković: Četiri i po godine sam istraživao za ovu knjigu. To je, u stvari, moja doktorska disertacija, koju sam odbranio na katedri za istoriju Jugoslavije na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Istraživao sam raznoraznu građu, arhivsku, partijsku i državnu, onovremenu muzičku, zabavnu, političku, dnevnu štampu. Tako da sam dosta duboko ušao u fenomen jugoslovenskog rokenrola. Kada sam sve to završio, neke praznine, koje mi nisu bile jasne, sam popunio razgovorima sa sagovornicima iz tog vremena. Kako iz sveta muzike, tako i sa političarima koji su u ono vreme oblikovali odnos partije i saveza omladine Jugoslavije prema rokenrolu.

Što se sastava tiče, moji favoriti su, bez dileme, Siluete. Oni su bili avangardni sastav. Već 1966. godine pustili su duge kose, što je bio veliki pomak za to vreme. Zamislite sad ovo: na jugoslovenskim ulicama nije bilo dugokosih muškaraca od 1945, kada su partizani završili sa četnicima i prvi dugokosi mladići bili u upravo članovi Silueta. Interesantno je i to sa kojim problemima su se sve suočavali ti mladići koji su nosili duge kose.

Zašto si priču završio (simboličnom) 1968. godinom?

Raković: Opredelio sam se za tu godinu kao političku prelomnicu, odnosno omladinsku pobunu, ali sam ušao duboko i u 1969. godinu. Za nju imam poseban razlog. To je godina koja je u svetu važna zbog velikog festivala Woodstock, a kod nas je ostala upamćena zbog premijere mjuzikla "Kosa" u Ateljeu 212, kao i po dolasku autora (James Rado i Gerome Ragni) tog mjuzikla u Beograd. Oni su u tada u intervjuu našoj štampi izjavili da jugoslovenska omladina nema protiv čega da protestvuje jer živi u blagostanju i da nema potrebe da zastranjuje sa drogama, kao što je do radila američka omladina. Tito je sam autorizovao "Kosu". Odlomak iz tog mjuzikla odigran je pred njim, a za "Newsweek" je izjavio da mu se predstava dopala. Time je, praktično, autorizovao i hipi kulturu kod nas, kao što je, tri godine ranije, na nastupu Elipsi u Domu omladine, autorizovao električarsku muziku - rokenrol!

Ali, koja je bila cena za to, da toga nije bilo? Pa, rokenrol bi se na neki način ugušio, on bi utihnuo... Kao što se to dogodilo u Poljskoj, kada su Poljaci shvatili snagu ove muzike kao kontra-kulture. U Čehoslovačkoj je on ugušen tokom sovjetske okupacije, nakon "Praškog proleća" 1968. godine, dok je u Rusiji bila na potpunoj margini. Ovde je rokenrol dobio neograničen prostor i razvijao se u svim svojim podpravcima do raspada SFRJ.

Šta je bio i šta je ostao jugoslovenski rokenrol?

Raković: Rokenrol je ostao fenomen i ostao nosilac jugoslovenske kulture sve do raspada te zemlje. Od trenutka kada mu je država (partija) dala ulogu zvnične muzike mladih, on je postao simbol pop kulture i praktično je postao nosilac nekog modela primernog socijalističkog omladinca koji je, istovremeno, potpuno naklonjen zapadnoj popularnoj kulturi. Na svaki izazov koji je rokenrol uputio partiji, u to vreme, partija je uvek odgovorila pružanjem ruke. Bio je potpuno integrisan u društvo. To je veoma važno, a upravo zbog toga je jugoslovenski primer ostao osobit u svetu.

(na fotografijama: omot knjige "Rokenrol u Jugoslaviji 1956 - 1968. godine"; autor knjige u razgovoru sa novinarom Gruvanja)

Zverko mi je odredio život!

Upoznajte Aleksandra Savića Savaru
24/09/2014

Nikola Vranjković: Sviranje je specifična droga

Razgovarala: Jovana Zdjelarević
21/04/2014

Darka Rajić: U manjim sredinama muzika se pažljivije sluša

Razgovarala: Jovana Zdjelarević
13/04/2014

The Godfathers: Bićemo prvi bend na Marsu

Razgovarao: Dušan Majkić
04/05/2012

Gobac: Ja sam stari panker

Razgovarala: Alma Kovčić
04/05/2012

Čonta: Imamo fanove od 11 do 61 godine

Razgovarala Alma Kovčić
29/01/2012

Komšijski rege

Razgovarala: Alma Kovčić
24/01/2012

FIT: Osamdesete u novom ruhu

Razgovarao: Dušan Majkić
23/01/2012

PEĐA VRANEŠEVIĆ: Čuvanje kulturne baštine

Razgovarao: Dušan Majkić
21/12/2011

HLADNO PIVO: Samoironija kao način da ostaneš normalan

Razgovarali: Dušan Majkić i Predrag Novković
13/11/2011

ZAA: Energija i duh zajednice

Razgovarala: Tamara Ciceri
12/11/2011
Nedeljna top lista Gruvanja
Ovde možete glasati za svoje favorite.
Glasanje je moguće samo jednom dnevno.
  1. Love Hunters
    Waver
  2. Iskaz ft. Coyote
    Do yaya
  3. Vizelj
    Nosorog
  4. Jesenji Orkestar
    Godine u vetru
  5. E-Play
    Možda neko
  6. SNB
    Mali ljudi
  7. Wolfram ft. Dojo.
    A Different Kind Of Sleep
  8. Don't Touch Anything
    Arrival
  9. Replicunts
    My Country
  10. Stray Dogg
    No One But You
Rock svirke
INFO:
Možete nas uvek naći na nekoj od društvenih mreža ili nas kontaktirati
preko e-mail adrese info@gruvanje.com
Vrh strane