Intervjui
.

Trideset godina adolescentskih himni

Intervju sa autorom kultne radijske emisije "Tajanstveni voz", Žikicom Simićem urađen je 9. oktobra 2015, iste večeri kada je u beogradskom klubu Mixer House održan spektakularni koncert kojim je obeleženo trideset godina ove emisije. Sve je to bilo u sklopu programa ovogodišnjeg festivala subkulture "Paralel".

Trideset pesama prostrujalo je kroz krvotok i verne i nove publike, željne distorziranih puteva i snova nesigurne, ali uzbudljive budućnosti. Upravo za ovu priliku, pesme je odsvirala "supergrupa" Tajanstevni Voz predvođena Vladimirom Kolarićem-Koletom iz sastava Veliki Prezir, a u svakoj numeri pojavio se po neki zanimljiv gost sa domaće muzičke scene. Ko nije bio - proš’o voz!

Koliko su ove pesme izgradile vas kao slušaoca? Ili je to bio samo neki suženi odabir kako bi se proputovalo kroz sve ove godine i stanice jednog drugačijeg rokenrola?

Žikica Simić: Pesme koje sam zajedno birao sa članovima benda Tajanstveni Voz su pesme koje, u svakom slučaju, volim. Možda to nisu numere i izvođači  koje najviše volim, ali su svakako karakteristične za moju radio emisiju. A taj repertoar nastao je tako što smo napravili kompromis između mojih stavova o tome koje to pesme treba da se sviraju i onih stavova koje je izneo bend. Kompozicije koje oni mogu najbolje da sviraju, koje najbolje zvuče uživo... Ja stojim iza svake od tih pesama i iza svakog od tih originalnih autora.

Nekoliko dana pred koncert najavili ste da će repertoar biti malo "žešći".  Nameće se pitanje koliko vi, u stvari, volite, distorziranu muziku i kakav vam ona ugođaj pruža? Pored kantrija, folka i amerikane koje takođe elaboratski obrađujete u vašim emisijama.

Žikica Simić: Ja sam veliki ljubitelj garažnog roka! A to je, u svakom slučaju, distorzirana muzika. Oduvek sam bio fan tog muzičkog žanra i meni je ta evolucija koja je garažni rok iznela u prvi plan, sa pojavom bendova kao što su to White Stripes i The Black Keys, nešto najlepše u rok muzici. Volim garažni zvuk zbog toga što je on proizašao iz muzike sastava The Yarbirds. E, tu sad postoji jedna jako zanimljiva priča i teorija kako je sve to nastalo. Smatra se da je prva američka turneja pomenutog benda zapravo i dovela do pojave garažnog roka i da su se stvari bitno promenile na tim koncertima. To je zato što u prvom planu više nije bio pevač nego gitarista. A tim izgledom rok muzičara, u publici nisu bile najoduševljenije devojke, nego su najoduševljeniji bili klinci, fascinirani kako ti gitaristi (Jimmy Page, a posebno Jeff Beck) sviraju svoje instrumente. Smatram da je upravo iz tog uzbuđenja nastao garažni rok jer su upravo ti klinci posle koncerta otišli u garaže svojih očeva i počeli da drljaju po gitarama onako kako to oni misle da treba da se radi. To je sve zabeleženo na onoj čuvenoj kompilaciji "Nuggets: Original Artyfacts from the First Psychedelic Era". Po nekom mom shvatanju postoji jedna jasna transverzala kroz istoriju rok muzike koja povezuje sve ove sastave koje sam sad spomenuo.

Pomenuli ste tu generaciju klinaca iz šezdesetih godina prošlog veka. Večeras u ovom koncertnom prostoru (Mixer House, Beograd) imamo generacije starih i novih klinaca koji su odrasli uz vašu emisiju.  Možda se u slučaju Tajastvenog voza napravila neka generacijska kopča?

Žikica Simić: Da. Iz generacije u generaciju ta priča se obnavlja. Uvek je nekim novim, dolazećim generacijama potrebna nova muzika koja će biti u skladu sa buntom koji ti ljudi nose u sebi, u skladu sa tim probuđenim hormonima. To je možda ono što  generacije regrutuje u nove i nove slušaoce emisije "Tajanstveni voz". Ta muzika je oduvek povezana sa adolescentnom dramom. Eto, pesma "Bastards of young" (The Replacements) koja je jedna od glavnih numera večerašnje proslave, može se shvatiti kao himna jedne adolescentne, životne dobi. Mislim da se i u drugim pesmama to isto može prepoznati, zvuci tih nervoznih električnih gitara koje su karakteristične za ljude koji su u životnom vakuumu. Osobe koje tek traže sebe, neke svoje orijentire, traže da uspostave neke sisteme vrednosti i da tako sebe pronađu u ovom svetu u koji ulaze.

Vaš uređivački univerzum pokriva više od šest dekada muzičke istorije. I kroz sve te godine smo imali isti sindrom: nešto kroz šta ne možemo da se odrazimo u materijalnom i komercijalnom svetu, nešto što ne dopire do širokih narodnih masa… Ali opet nešto što ostavlja veliko duhovno zaveštanje u pop kulturi.

Žikica Simić: Tačno. Te pesme koje se emituju u mojoj emisiji i koje ovde slušamo uživo svakako nisu stvari koje su bile na vrhovima top lista, ali su to jako značajne pesme koje su u direktnoj komunikaciji sa onim bazičnim principima na kojima počiva rok muzika. Zato sam ubeđen da su te numere namenjene ljudima koji su predodređeni da jednog dana vole rokenrol i da im on znači u životu na način na koji je meni značio. Ponovo se vraćam pesmi "Bastrads of young". U njoj je sadržano sve što je zapisano u knjigama mnogih psihologa i psihijatara koji su se bavili temom adolescencije, ali je sve napravljeno na neki bolji, prijemčiviji i lepši način.

"God, what a mess, on the ladder of success,

where you take one step and miss the whole first rung.

Dreams unfulfilled, graduate unskilled,

It beats pickin’ cotton and waitin’ to be forgotten."

(The Replacements – Bastards of young, 1985)

Sad ste se možda malo dotakli i vaše profesionalne oblasti, psihijatrije i psihologije (Žikica Simić godinama je radio kao klinički psiholog, sada je u penziji). Koliko je muzika koju volite otvorila vrata nekom vašem alter-egu? Recimo, poznati strip crtač Hugo Prat imao je svog Korta Maltezea - koliko ste zašli u vaš svet snova satkan od zvukova i nota?

Žikica Simić: Ja sam se često pitao šta ta moja privrženost rok muzici zapravo znači na mom ličnom planu. Ona svakako znači neki azil, neko mesto gde ja mogu da se izolujem od sveta koji me okružuje i da na neki način budem ponovo svoj. Nedavno sam izjavio kako sam rok muziku shvatio kao jezik koji mi omogućava da najbolje komuniciram sam sa sobom. Ja, zapravo, tako najbolje komuniciram i stvarno sam svoj na svome kada slušam neku dobru pesmu. I tada uspostavim kontakt sa svojom ličnošću, koju inače nemam u nekim drugim situacijama. Ceo život sam se bavio tim ozbiljnim poslovima i uvek mi je to bilo strano. Ali, ono što ja zaista jesam i što je skriveno u meni probuđeno je jedino od strane rok muzike. I fudbala! To moram da naglasim.

Znači, potrebno je napraviti sopstvenu kompilaciju pesama koje na vode na šinama života?

Žikica Simić: Upravo tako. Ja imam, ponavljam, taj svoj težak posao sa teškim pacijentima, slušao sam razne životne priče... E, onda, dođem kući, pustim neki fini kantri i prosto osetim kako se oporavljam, kako izlazim iz mraka i kako pronalazim sebe u nekoj pustinji. Ili, bolje rečeno u pećini u kojoj sam se prethodno zagubio.

Razgovarao: Dušan Majkić

Fotografije sa koncerta - Bojana Janjić; fotografija Žikice Simića - Vlado Kos

 

Set lista Tajanstvenog voza:

1. Kralj Čačka – Hometown Blues (Steve Earle)

2. Ana-Marija Cupin– The Train Kept A-Rollin’ (The Yardbirds)

3. Boris Mladenović – Roadrunner (The Modern Lovers)

4. Toma Grujić – Eight Miles High (The Byrds)

5. Magdalena Belić – Starry Eyes (Roky Erickson)

6. Milan Glavaški + Ika + Marko Ćebić – California Stars (Billy Bragg & Wilco)

7. Vladimir Kolarić-Kole – Brass Buttons (Gram Parsons)

8. Milan Glavaški – The Ballad Of El Goodo (Big Star)

9. Milutin Petrović – Blood Bank Blues  (Jack-O & The Tennessee Tearjerkers)

10. Ika + Marko Ćebić – Little Things In Life (Green On Red)

11. Katarina Jovanović – Ramblin’ Rose (MC5)

12. Vladimir Marinović – Amphetamine (Steve Wynn)

13. Ana Ćurčin – Chase The Blues Away (Tim Buckley)

14. Dukat – Old Man (Neil Young)

15. Vladimir Kolarić-Kole + Ana – Blue (The Jayhawks)

16. Damjan Babić – Son Of Sam (Elliott Smith)

17. Katarina Jovanović - If I Needed You  (Townes Van Zandt)

18. Đurđa Stanković – There Is An End (The Greenhornes)

19. Srđan Đile Marković – The Fire Of Love (The Gun Club)

20. Vladimir Kolarić-Kole – Bastards Of Young (The Replacements)

21. Ognjenka Lakićević i Nikola Berček – Freak Scene (Dinosaur Jr.)

22. Damjan Babić – Pig (Sparklehorse)

23. Boris Vlastelica – I’m Through With White Girls (The Dirtbombs)

24. Boško Mijušković – Girl Who Lives On Heaven Hill (Husker Du)

25. Bojan Slačala + Dule Petrović – Thursday (Morphine)

26. Romana Slačala – Fade Into You (Mazzy Star)

27. Srđan Gojković-Gile – I Shall Be Released (Bob Dylan)

Bis

28. Vladimir Kolarić-Kole – True Love Will Find You In The End (Daniel Johnston)

29. Bojan Slačala – Add It Up (Violent Femmes)

Zverko mi je odredio život!

Upoznajte Aleksandra Savića Savaru
24/09/2014

Nikola Vranjković: Sviranje je specifična droga

Razgovarala: Jovana Zdjelarević
21/04/2014

Darka Rajić: U manjim sredinama muzika se pažljivije sluša

Razgovarala: Jovana Zdjelarević
13/04/2014

Rokenrol kao zvanična muzika mladih Jugoslovena

Razgovarao: Dušan Majkić
04/05/2012

The Godfathers: Bićemo prvi bend na Marsu

Razgovarao: Dušan Majkić
04/05/2012

Gobac: Ja sam stari panker

Razgovarala: Alma Kovčić
04/05/2012

Čonta: Imamo fanove od 11 do 61 godine

Razgovarala Alma Kovčić
29/01/2012

Komšijski rege

Razgovarala: Alma Kovčić
24/01/2012

FIT: Osamdesete u novom ruhu

Razgovarao: Dušan Majkić
23/01/2012

PEĐA VRANEŠEVIĆ: Čuvanje kulturne baštine

Razgovarao: Dušan Majkić
21/12/2011

HLADNO PIVO: Samoironija kao način da ostaneš normalan

Razgovarali: Dušan Majkić i Predrag Novković
13/11/2011

ZAA: Energija i duh zajednice

Razgovarala: Tamara Ciceri
12/11/2011
Nedeljna top lista Gruvanja
Ovde možete glasati za svoje favorite.
Glasanje je moguće samo jednom dnevno.
  1. Love Hunters
    Waver
  2. Iskaz ft. Coyote
    Do yaya
  3. Vizelj
    Nosorog
  4. Jesenji Orkestar
    Godine u vetru
  5. E-Play
    Možda neko
  6. SNB
    Mali ljudi
  7. Wolfram ft. Dojo.
    A Different Kind Of Sleep
  8. Don't Touch Anything
    Arrival
  9. Replicunts
    My Country
  10. Stray Dogg
    No One But You
Rock svirke
INFO:
Možete nas uvek naći na nekoj od društvenih mreža ili nas kontaktirati
preko e-mail adrese info@gruvanje.com
Vrh strane