Intervjui
.

Zverko mi je odredio život!

Upoznajte Aleksandra Savića Savaru

Ovaj intervju nastao je još u junu, kada smo za Gruvanje snimali prilog o Savari. U to vreme, neposredno pred Exit i brojne letnje festivale, bili smo u neopisivoj gužvi. Televizijski prilog je završen za Gruvanje 225, ali je intervju izgleda morao da sačeka jesen. Nije izgubio ništa od autentičnosti, osim što se u međuvremenu završio Svetski kup u fudbalu, a Savara je ispao dobar prognozer, u šta nismo ni sumnjali.

Savara - čovek ili fenomen? Prošao je kroz mnoge novosadske bendove, a trenutno je aktivan u tri. Voli fudbal, kladionice, tetovaže, društvene mreže, glasnu muziku, dobru klopu i još bolji provod i pre svega Novi Sad. Kako to sve postiže otkrio je Almi Kovčić.

U koliko si bendova trenutno aktivan?

Trenutno sviram sa tri benda koja su aktivna. Prvi bend je Concrete Sun. Drugi je U prvim redovima koji su oformila dva bivša člana Frontline-a, Rale i Gox. Treći bend nije baš mnogo aktivan, više radi preko po Sloveniji. Zove se Neron i to je baš mator novosadski bend nastao ’82. Ili ’83. I to bi bilo to, za sada sviram u tim bendovima, a za dalje ćemo videti.

Kako si počeo da lupaš bubnjeve?

Jednostavno se desilo. Još kao mali sam voleo da udaram po stvarima i glavom i rukama i čime god sam stizao. U stvari, počelo je spontano. Moj ćale je profesor prakse. Držao je praksu u Saobraćajnoj školi tamo na Telepu, dok je to još bila Saobraćajna. Sada je to gimnazija Laza Kostić Cane :) E sad, u to vreme je moj burazer imao bend, mator novosadski Oi Punk bend, Pure Impact se zvao. Oni su u toj školi imali probe, a vikendima, kad nisu svirali, ja sam odlazio, i na minus deset otključavao, krio se i lupao bubnjeve. To su bili moji prvi bubnjarski koraci. Kasnije su se oni prebacili na Adamovićevo naselje. Tu sam im bio češći gost i svirao sam sa drugarima.

E sad, u prvi bend sam upao čini mi se ’97. godine. Bend se zvao Razor i nastao je na Vošinom stadionu. Teša mi je prišao i pitao me da li ’oću da sviram. Naravno, pristao sam pošto smo se mi znali još od ranije, iz nekih drugih voda. To je trajalo do 2002. dok nisam otišao u vojsku. Kad sam se vratio taj bend je još kao nešto malo radio, ali se u principu raspao.

Posle toga sam upao u neku hard core priču sa Đembom, Sakom i Vitketom. Tu sam se zadržao nekih godinu, godinu i po dana čini mi se.

Kad je to bilo gotovo upao sam u legendarni limanski punk bend Blitzkrieg. Duka me je zvao, a povod je bila promocija knjige "Novosadska punk verzija" na Gradilištu. Tu sam se u stvari prvi put pokazao novosadskoj publici kad je bubnjarski svet u pitanju.

Mislim da me je 2007. Sajla zvao, a pre toga i Džora, ritam gitarista Blitzkriega. Pitali su me da li znam ko su Dva minuta mržnje i da li ’oću sa njima da sviram. Imali smo svirku u klubu "Route 66" i baš je bila dobra ekipa. Bio je tu Duka iz Blitzkriega, BC iz Korozije, glavni kuvar CKM-a i naravno Sajla. Super smo prašili, a ja sam ostao u bendu.

E sad, krem na tortu bila je 2008. godina kad sam upao u Ritam nereda. U stvari, ta svirka sa 2MM mi je i bila preporuka da uđem u Ritam nereda, tu su me Bobiška i Mire videli i od 2008. do 2010. sam svirao sa njima. To je bilo baš onako, što se kaže, TO JE TO! Svirke, putovanja... Od toga sam mogao bukvalno da živim. Baš je bilo super. Posle toga se Pidži vratio u bend, a ja sam izašao. Ali sam odmah upao u instrumentalni bend Koma sa Ćomijem koji je isto izašao iz Ritma. I tu sam se zadržao 2-3 godine.

E onda me je Oskar zvao da mu pomognem u bendu Frontline, kao "Aj matori, molim te pomozi, svi su izašli iz benda“, i ja rek’o nema frke samo mi kupi opne. Ja ne naplaćujem nego tako kažem da mi zamene opne ili nešto. Snimili smo album i ja sam neko vreme ostao u Frontline-u.

Eto, trenutno sviram u tri benda. Imao sam naravno i razne projekte. Ali mi je najdraže to što sam učestvovao u kreiranju pesme za Vošinih 100 godina. "Čitav vek" se zove i baš sam ponosan što sam radio na toj pesmi.

I to je cela moja bubnjarska priča u malom. 

Voša je tvoja ljubav, zar ne?

Jeste. Svima pričam kako sam ja u stvari počeo da navijam. Kao klinac nisam smeo da ostanem sam kod kuće. I burazer me je vodio na "Vujadin Boškov", pošto je on prošao sve selkcije Voše. Trener je tad bio Josif Ilić, a ta njegova generacija je bila sa Lerincem, Stojakom, Mićom Vranješom... I tako sam ja zavoleo Vošu, upoznao sam igrače koji su tad bili omladinci, a posle igrali i u prvom timu.

I kao klinac sam išao na utakmice, još ’89 kad su osvojili titulu. Ćale me je vodio, iako je on Grobar, ali nema veze :) Sećam se kao juče da me je vodio dok je Šestić igrao. Čak sam jednom prilikom mogao i da se  ugušim na stadionu. Ne znam protiv kog tima je bila tekma, al’ se sećam da je bila neviđena bakljada. Trčao sam prema izlazu i baš sam mogao da riknem.

Posle sam išao sa ovom mojom ekipom sa Limana. Kad smo malo porasli išli smo i na gostovanja. Tad je bila veća zezancija nego sad, danas svi živi navijaju. Tad je bilo baš onako... Dobiješ dva busa, neka mercedesa sa polu klimama i onda pičimo, kupimo vina i udri. To nam je bila ekskurzija.

I sad idem na utakmice, ispratim neke jače tekme na gostovanjima i redovno sam ovde na istoku. Malo dobacujemo našim igračima, malo više gostujućim i to je to.

Kakav je domaći fudbal?

A jao. Ne znam da li ste videli onu grupu na Facebooku "Seoski fudbal" – e bukvalno je takav. Možda malo bolji stadioni, ali je u principu takav. Kaubojština, mamuze i tako. SMEJURIJUA!

Ali je zato tu Premijer liga!?!

Pa da, zato imamo Premijer ligu. Ja generalno obožavam engleski fudbal, odrastao sam na njemu, ali ipak najviše volim Chelsea. I to iz više razloga. Taj klub je jako usko vezan sa Oi Punk scenom, ekipom i bendovima pogotovo. Pre je bio više, ali je još uvek tako. Tako da sam ja kroz muziku koju sam slušao zavoleo taj klub. Imali ste da birate i West Ham i Millwall, ali meni se ovaj više svideo. Zavoleo sam ga zbog par ljudi koji su navijali za njega: Suggsa iz Madnessa, Tony  Panthera iz The 4-Skinsa... I još kad sam video ko sve igra za taj klub, kad sam video vezni red te ekipe, te neke 93-94. godine, a ono svi bez kečeva :) Craig Burley, John Spencer... to su sve barabe bile i zato sam ih i zavoleo. To je meni ostalo iz tog doba i naravno i dan danas ih pratim. Sve je to sad na višem nivou, pominju se neke sulude cifre i igrači i to je sve meni smaranje. Naravno, lepo je kad se osvoji trofej, ali bih više voleo da je i dalje ono staro doba kad su prave ekipe pratile fudbal. Kad pobede jednom Manchester, pa onda izgube od sledećih 10 ekipa i budu najgori. To mi je bilo uživanje. Kao sad Crystal Palace i tako neki koji su velike koštali titule.

Da li si ih gledao uživo?

Nisam, planirao sam X puta. Znam da je Firma išla ’99. kad su igrali protiv Levskog. Tad nisam imao love. Za tu ekskurziju mi je tad trebalo 100 maraka. Oni su otišli, kažu da je bilo super i ja im verujem.

Bilo je još prilika, ali ja nisam mogao da idem. U principu, ja sam tu malo nemaran. Umesto da uštedim neku lovu, ja kupim činelu, odem na more, istetoviram se i tako mi ništa ne ostane. E sad se nešto piča da će igrati prijateljsku sa Ljubljanom 27. jula. Tu ako ne odem onda stvarno treba da se obesim. (u međuvremenu nismo saznali da li je bio u Ljubljani, ali nismo čuli ni da se obesio. Valjda je išao, nap. gruv.)

U kojoj meri je za tebe i klađenje deo fudbala?

Ja imam grupu na facebooku, Savara Hell Tips. Nije nešto velika, ima 200-300 članova, ali je njih recimo 40-50 aktivno. Uglavnom se prati tih 5-6 najjačih evropskih liga. Stvarno ima likova koji dobro pogađaju, iskusni su kladioničari.

Želja mi je bila da imam neku svoju kladionicu pošto to stvarno volim. I zanimljivije je kad se čovek kladi pa gleda fudbal i čeka ono što mu treba. U 10 uveče igra se ona mrtva španska liga, treba ti gol koji neće da padne, a ti se pojedeš živ. Usere ti veče i više ti se ne izlazi. Već si računao na lovu.

Uglavnom, super je. Učlanite se u grupu. Ima dobrih saveta i stvarno ljudi pogađaju. I dobijaju lovu naravno.

Za koga navijaš na Svetskom prvenstvu? (Sa Savarom smo pričali pre prvenstva)

Tradicionalno za Engleze. To zato što smo mi sockosaurusi pa ne učestvujemo, ali su Englezi tu. I pre godinu ili dve su se stvarno poklopile kockice za Belgijance. Ja njih i ne mirišem baš nešto, ali stvarno imaju dobar tim. A i zbog Azara koji igra u Čelziju, pa su mi sad oni kao drugi favoriti.

Navijam za Engleze pa kako ispadne ispadne. A verovatno neće proći grupu pošto su nabeđene zvezde, pa ih onda tamo neki sitni ojade.

Još jedna od stvari koji voliš su i tetovaže?

Tetovaže su tradicija u mojoj porodici. Sećam se da mi je pradeda pokazao svoju tetovažu kad sam bio klinac. Imao je istetoviranu golu ribu. On je umro ’86. Bio sam mali, ali se sećam kako je izgledala. Svi sa ćaletove strane su istetovirani. I ćale i moj pokojni stric i drugi stric, svi su imali tetovaže kad su se vratili iz vojske. Nisi bili kao ja, ali su imali one old school tetovaže.

Ja sam prvu tetovažu sam sebi uradio u trinaestoj godini. Ono standard: igla, rotring i udri.

Drugu tetovažu mi je uradio Peđa, isto bubnjar. Uzeli smo patenticu, izvadili smo sve iz nje, iskrivili ono gde se kači, stavili adapter i onaj roto od ac/dc-a, uzeli šestu žicu od električne gitare, naravno umočili u alkohol i udri. Sećam se da smo, kad me je tetovirao, popili dve litre vina, onog crnog užasnog Vranca. Tad smo bili klinci, sedmi razred, i nisam mogao da izdržim bol. To je toliko bolelo, bukvalno kao dranje kože.

E posle sam naravno otišao kod Markana, tad sam bio prvi razred srednje škole. Tu tetovažu sam radio na ramenu i to mi je prvi profi tattoo. Mada je i on bockao. Sedeo sam kod njega 6 ili 7 sati, utrnulo mi dupe. Sećam se da je na TV-u imao samo Politiku i imao je neku kasetu od Džeja koju je stalno puštao. I tako 8 sati. Raspao sam se.

Posle toga sam se tetovirao kod Igora u Skerlićevoj, pa onda kod Bobiške (Boban Petronić, frontmen Ritma Nereda, nap. gruv.). On me je tetovirao do pre godinu ili dve. Kod Bobiške sam radio dosta šara. Onda mi je posle Đerman odradio par dobrih.

E sad videćemo šta ću i gde ću dalje. Stvarno ne znam kad i šta jer su za mene jeftinije varijante. Bukvalno me tetovaža košta kao jedan izlazak. Posle me ljudi pitaju “Ko te tako nagrdio?“, al jbg, tako to ide u životu.

Da li imaš omiljenu tetovažu?

Omiljena tetovaža mi je Zverko. Generalno, on mi je jedan od idola. Odredio je čime ću se baviti u životu. Obožavao sam ga dok sam bio mali, a obožavam ga i danas.

Šta sve imaš na sebi?

Da počnem od rođenja :) Dakle, imam godinu rođenja, imam lava - to je neki Chelsea lav samo bez lizalice, imam naravno Zverka, Guitar tabs Miracle Mana od Ozzy Osbournea, zvučnike i srce – to je jedna dobra ideja, paučinu naravno – standard, anđela, grb Novog Sada, Skinheads Novi Sad – to je ona stara što mi je Markan radio. Onda na drugoj ruci imam nekog Evil Guy-a – tu sam pre imao bokserske rukavice pa sam ih prepravljao, onda doboš sa krilima, kaseta sa pikselima – to ću verovatno nastavljati i koi fish naravno – njih obožavam. Planiram da nabavim nekog koi fisha sad kad se preselim. Da ga imam da mi trčkara po akvarijumu.

Aktivan si na facebooku. Savara Bradata Žena je lik koji nas svaki dan uveseljava, ali i lik koji je pobedio na Evroviziji.

Taj nadimak je nastao iz čiste sprdnje. Bradata žena zato što volim bradu i zato što volim da se družim sa ženama. To je skroz normalna stvar, pa sam to tako i ostavio.

Odjednom se pojavio neki tamo lik, plagijator, kog je javni servis nazvao bradatom ženom. Ja sam dobio nemam pojma koliko čestitki na fejsu. Odlepio sam. Zar je moguće da od sprdnje, tako neka ozbiljnost nastane. Eto, čestitali meni, čestitali njemu i svima super.

A za uveseljavanje, pa fora je u tome što ja imam sreće i radim od kuće. Imam servis, radim boš pumpe i dizne. Sad uglavnom ima više posla vikendom nego radnim danima. I onda ja tako ustanem, pijem kaficu i dok su svi na poslu ja tražim slike i nebuloze. Taj facebook i sve te društvene mreže služe za sprdnju. Znam ja dobro gde mi živimo, ne mora meni na facebooku neko da govori kakvo je stanje u državi. Zato ja sve okrenem na šalu. Sad mi i drugi ljudi, za koje nikad ne bi rekao da su takvi – kao jako su ozbiljni ovako kad ih vidiš, šalju u inbox nebuloze. Sve kao ’e matori, ovo me baš podseća na tebe’. I tako ja uveseljavam ljude. Pošto i onako živimo u treš državi, aj makar nešto na šalu da okrenem pa da ljudima lepo počne dan. Tako da ja svako jutro gledam da izbacim neku sprdnju. Za to mi služi profil. Retko ćete vi kod mene videti da sam stavio nešto ozbiljno.

A igre rečima? I njih često koristiš na profilu, pa i u razgovoru. Malo pre si rekao da se gimnazija zove Laza Kostić Cane.

E da, to baš volim. Ima tu više tih zezancija. Recimo Bogohulio Iglesias, Pantera Ojdanić, Krik Naglas... pa onda uskoro Concrete Sun svira u Sofiji Loren i tako. Volim ja te zezancije.

I pogotovo volim da se šalim na svoj račun. Ja ne volim čoveka koji ne zna da prihvati šalu. Ima tih ego manijaka koji kad ima kažeš nešto odmah podivljaju. Pošto ja volim da se šalim na svoj račun onda valjda i od drugih očekujem da se u tom fazonu sprdaju.

Kad ne lupaš bubnjeve, kad ne gledaš fudbal, nisi na facebooku, ni na poslu, a ni u tattoo salonu, šta radiš?

Eventualno bih dodao da sam posle X godina krenuo da treniram. Mislim, išao sam ja na trčanje na đačko, ali nije to to.

A kad spremaš hranu i jedeš? 

 Ima u Radničkoj kod mog drugara Gorana super klopica. Tu dođem kad sam stvarno jako gladan, a nemam vremena da kuvam. Mada jako volim da spremam klopu, ali mi ne ostaje vremena. E zato onda odem kod Gorana koji ima najbolje pljeske u gradu.

Koji deo grada najviše voliš?

S obzirom na to da sam odrastao na Limanu i s obzirom na to da je na Limanu sve ovo moje počelo, onda sam klasičan lokalpatriota. Mada volim i ove mirnije delove grada. Volim centar, Radničku, volim Adamovićevo naselje – tamo sam išao u osnovnu školu, Podbaru takođe – tamo sam išao u srednju. Volim Novi Sad k’o Novi Sad, obožavam ga, nema šta.

Gde ideš u provod?

Ja u principu, u poslednje vreme kad su neka dešavanja gledam to da ispratim. Uglavnom sve te žurke, koncerte i slično. Obožavam i kućne varijante. To je normalno, sad sam malo stariji pa mi nije svaki put do pogibije po lokalima i svirkama. U principu, kako se ekipa dogovori, to se ispoštuje i to je to.

Kakvi su ti planovi za dalje?

Ne znam stvarno. Ja bih voleo opet da radim nešto novo, sa nekim DJ-om na primer, ili možda neki rap metal kao Body Count. Voleo bi da budem uvek u toku, kako dolaze novi pravci, tako i ja da radim. Nisam konj pa da imam ono sa strane . Više volim da radim na sebi i da pomažem ljudima. To je u stvari moja svrha, da pomažem ljudima, da se dužimo. DRUŽENJE! TO JE TO!

Fotografije: Nocturne magazine i Savarin facebook profil

Prilog o Savari u Gruvanju 225 možete pogledati na 31:06 minutu

Nikola Vranjković: Sviranje je specifična droga

Razgovarala: Jovana Zdjelarević
21/04/2014

Darka Rajić: U manjim sredinama muzika se pažljivije sluša

Razgovarala: Jovana Zdjelarević
13/04/2014

Rokenrol kao zvanična muzika mladih Jugoslovena

Razgovarao: Dušan Majkić
04/05/2012

The Godfathers: Bićemo prvi bend na Marsu

Razgovarao: Dušan Majkić
04/05/2012

Gobac: Ja sam stari panker

Razgovarala: Alma Kovčić
04/05/2012

Čonta: Imamo fanove od 11 do 61 godine

Razgovarala Alma Kovčić
29/01/2012

Komšijski rege

Razgovarala: Alma Kovčić
24/01/2012

FIT: Osamdesete u novom ruhu

Razgovarao: Dušan Majkić
23/01/2012

PEĐA VRANEŠEVIĆ: Čuvanje kulturne baštine

Razgovarao: Dušan Majkić
21/12/2011

HLADNO PIVO: Samoironija kao način da ostaneš normalan

Razgovarali: Dušan Majkić i Predrag Novković
13/11/2011

ZAA: Energija i duh zajednice

Razgovarala: Tamara Ciceri
12/11/2011
Nedeljna top lista Gruvanja
Ovde možete glasati za svoje favorite.
Glasanje je moguće samo jednom dnevno.
  1. Love Hunters
    Waver
  2. Iskaz ft. Coyote
    Do yaya
  3. Vizelj
    Nosorog
  4. Jesenji Orkestar
    Godine u vetru
  5. E-Play
    Možda neko
  6. SNB
    Mali ljudi
  7. Wolfram ft. Dojo.
    A Different Kind Of Sleep
  8. Don't Touch Anything
    Arrival
  9. Replicunts
    My Country
  10. Stray Dogg
    No One But You
Rock svirke
INFO:
Možete nas uvek naći na nekoj od društvenih mreža ili nas kontaktirati
preko e-mail adrese info@gruvanje.com
Vrh strane