Recenzije
.

Kako je propao rokenrol

ili Who the fuck gives a damn?

Danas sam slušala Bajagu. Jedno od retkih još uvek aktuelnih imena domaće rokenrol scene koje će prepoznati većina stanovništva Srbije. Pre nekih 15 godina, verovatno, svoju potrebu da čujem Bajagin poslednji album ne bih poverila ni rođenoj majci, dok danas smatram da jedino bendovi poput Bajage, Partibrejkersa ili Goblina čine realnost naše rokenrol scene. Na žalost, nema više velikih bendova, nema više velikih pesama, ali nema više ni publike koja ih je stvarala. Šta se to desilo sa zemljom koja ima visoku svest o čuvanju sopstvenog nacionalnog identiteta? Možda rokenrol ne pripada kulturnoj tradiciji i nema potrebe čuvati ga? Zanima me pitanje koje će postaviti moja deca o kulturnoj svesti moga vremena, ako ne daj bože budu čačkala da vide koja muzička imena su tada bila aktuelna. Mogla bi doći do skandaloznog saznanja da im se majka možda divila stihovima "Lom lom ne čekaj me dragi, lom lom neće još da svane". Jasno je da rokenrol u Srbiji možda nikada nije bio mainstream, ali zar je moguće da danas ne postoji nikakva alternativna muzička scena koja bi mogla oponirati onome što definitivno nije rokenrol, ali puni stadione?

Mislim da je muzika strahovito bitna za formiranje svesti mladih ljudi, a rokenrol upravo opstaje kada je ta svest toliko jaka i vodi ka pobuni protiv situacije malog čoveka u kojoj se nalazi i u njoj se ne oseća dobro. Da li bi ovim mogli da zaključimo da je čoveku u Srbiji dobro i da ne postoji ni najmanja želja za pobunom!? "Ako vam je dobro, onda ništa!" Ali, šta realno može biti dobro u zemlji koja postiže fantastične rekorde u stopi nezaposlenosti, korupciji, fertilitetu, odlivu mozgova, nepoštovanju suda, zakona, prava radnika i uopšte osnovnih ljudskih prava. Koliko god volimo da budemo prvi, mislim da ovo nisu kategorije kojima bi se trebalo dičiti. Jako je mali broj ljudi koji će na bilo koji način pokazati da se miri sa ovim, osim možda sjajno vođenih ratova preko društvenih mreža, koji na žalost ostaju na istoj virtualnoj lokaciji.

Možda bi neko pomislio da preterujem, tipa, kakve muzika ima veze sa korupcijom i uvredljivo glupim političkim igrama, ali upravo je ona u jednom trenutku naše istorije bila jedno od moćnijih sredstava da se narod pokrene i da u jednom euforičnom trenutku podstaknut energijom muzike i snažnim tekstovima, kaže - Ja ovo više neću!

To je samo muzika?

Postavljanje pitanja rokenrola kao socijalnog i društvenog problema, definitivno će biti cinično ismejano u krugovima intelektualaca koji, slušali ili ne tu muziku, po forumima ozbiljno razgovaraju o politici (ali ne nužno i o tome šta nam je činiti). Jer rokenrol je za klince i klinke i nema mesta za njega u političko - analitičkim opservacijama na temu gde smo i kuda idemo.

Podsetiću da rokenrol u samom nastajanju nije bio samo muzika. Ranih 50-tih godna prošlog veka, on je bio cela jedna revolucija u borbi za prihvatanje novih ideja ka boljem društvu, to jest, ka boljem čoveku. Kroz muziku, ljudi su slušali ideju, stav o velikim civilizacijskim pitanjima i kroz te stavova menjali sebe i pokretali promene. U više navrata, rokenrol je promenom ljudske svesti menjao i tok istorije.

Veza rokenrola i politike počinje od nastanka ovog muzičkog pravca, koji utiče na političke promene prvo po pitanju rasizma, seksizma, odnosa prema kapitalističkom konzumentskom društvu, raslojavanju, ratu, fašizmu itd. 

Rokenrol je u potpunosti promenio shvatanje muzike, jer od njegovog nastanka muzika postaje medijum koji prenosi glas nove generacije ljudi, jači od bilo kog drugog medijuma, jer se obraća odjednom milionima mladih ljudi i poziva ih na pobunu.

Pedesetih godina, u toku cvetanja kapitalističke ekonomije, rokenrol se odredio kao suštinski protest protiv materijalističkog konzumerizma i puritanskih organizacija.

Bob Dilan nije bio samo muzičar, već guru koji vodi borbu za ostvarivanje osnovnih ljudskih prava. Tih šezdesetih, studenti počinju sve više da se interesuju za zajednicu i nacionalne projekte. Osvešćivanjem nacionalnih i političkih radnji, mladi počinju pobunu prvo u Berkliju, zatim u Francuskoj protiv de Gola, u SAD protiv rata u Vijetnamu.

Stihovi Boba Dilana "There’s a battle outside/and it’s ragin’/it’ll soon shake your windows/rattle your walls" prenosili su glas osvešćenja koji je doveo do pobune i do oplemenjivanja sveopšte slike o čoveku. Pridružuju mu se Džon Lenon sa "Give peace a chance", zatim čuveni nastup Džimija Hendriksa na Vudstoku u kome svira američku nacionalnu himnu "The star spangled banner" u jednom ironijskom, donekle zastrašujuće grotesknom kontekstu u kojoj  se ona pretvara u zvuk aviona, eksplozije bombi i ljudski vrisak.

Da li je to bila samo muzika? Nisam sigurna…

Da li je bilo bolje kad je bilo gore?

Ukoliko bi nastavila da pišem o rokenrolu o kome sam počela, pominjući autore poput Bob Dilana, Džimi Hendriksa, Bitlse, izvođače sa Vudstoka, morala bih da napomenem da takav rokenrol nije dugo postojao kod nas, bar ne u tom eksperimentalnom i subverzivnom obliku. Postojali su bendovi poput Bijelog dugmeta, Indeksovaca, Prljavog kazališta, ali teško da bih autore pesama "...tako ti je mala moja kad ljubi Bosanac" svrstali u rokenrol o kome sam počela da pišem. Ovdašnji autori su dosta koketirali sa narodnom muzikom, a o subverzivostu u jednom skoro totalitarnom komunističkom režimu nije bilo govora. Moralo se biti obazriv.

Onog trenutka kada je Titovom smrću i sam režim bio poljuljan, domaći rokenrol dobija svoju suštinsku subverzivnost i na neki način postaje ono što jeste - kontrakultura. Azra doživljava svoj vrhunac, nastaje Novi talas, izlazi album Paket aranžman, dolazi novi zvuk i drugačija, više buntovnička tematika. Kreće preispitivanje trenutne političke situacije, kroz muziku i tekstove. Ponet Novim talasom nastaje pokret u Sarajevu nazvan Novi primitivizam koji svojim gegovima i konceptima šalje poruku zamazanog osvešćivanja, čak vizionarskog karaktera čije istine na žalost vidimo mnogo godina kasnije.

Devedesetih godina Srbija je bila pogodno tlo za sociološka i društvena ispitivanja. Vreme uzvarelih strasti i raspadanja svih sistema vrednosti, donelo je i zanimljivu muzičko-kulturolišku sliku svesti čoveka devedesetih u Srbiji, pa i u regionu. Muzika je bila i poziv u borbu, kao i poziv na osvešćenje da se u tu borbu ne uđe. Muzika nas je i spajala i odvajala. Postojale su pesme koje su prosto bile zabranjivane, što govori o tome koliku su moć imale. Bilo je nezamislivo da će jednog dana Prljavo kazalište u Beogradu svirati "Ružu hrvatsku" ili da će Tereza Kesovija posle rata održati koncert u Srbiji. Muzika je palila vatru kod razjarenog naroda. Bilo je to vreme primitivnog turbo-folk-dizelaškog pokreta, ali i jake alternativne rokenrol scene. Rokenrol je bio stav, rokenrol je bio bunt protiv svega onoga što nas je okruživalo. Odlazili smo na koncerte, trgove, ulice, da bi vrištali pojedine stihove kao svojevrsnu mantru upućenu prvo Bogu (ne bih se složio s ovim, prim.ur.), pa zatim aktuelnim vlastodršcima. U tom besmislu, to je nekako imalo smisla. Muzika je izražavala ono što su uništene mlade generacije osećale devedesetih godina, a kad je već izrazila, onda je i pomogla da se promeni.

Pesme kao što su "Put beznađa" Ritma nereda, "Večna lovišta" , "Ustani i kreni" benda Dža ili Bu, "Godina kulture" Atheist rapa, "U magnovenju", "Ima nas" Goblina, "Amerika" Džukela, bile su jezik generacije koja je izašla na ulice i pokušala da menja pogrešno postavljeni poredak u kome smo živeli. I ja sam bila mali deo te generacije, osećala sam da nešto jako bitno radimo. U periodu kada nije postojala sloboda medija, kada naši roditelji moraju bolno da prihvataju laži koje su živeli, rokenrol muzika koja poziva na ulice je imala svoju funkciju i svoje opravdanje.

Sa ove distance smo svesni da je ta revolucija, nošena na leđima jedne kratke ali blistave rokenrol  epohe odnela vremenom sve nade  i ideale opevane na trgovima i ulicama Srbije devedesetih, ali to je sad već neka druga priča. 

Neki novi klinci...?

Već četiri godine radim jednu od retkih muzičku emisiju o rokenrolu Gruvanje. Sećam se drugara koji mi govori da prilježnost koju dajem zarad nečega što realno i ne postoji, nema nikakvog smisla. Gledanost je mala, napori da se sačuva emisija u smenama rukovodstava su veliki, koncertne hale su prazne, publika je na drugom mestu i mali broj ljudi uopšte interesuje šta mladi autori imaju da nam kažu.

Pitanje zašto je to tako možda i nema toliko veze sa Srbijom i njenom indiferentnošću sa svime što joj se dešava, naravno da je promena konzumiranja muzike u svetu dovela do ovoga. Sveopšta dostupnost, prezasićenost informacijama, brzina kojom bendovi danas stvaraju, jer im je to prosto omogućeno i olakšano razvojem tehnike i tehnologije, ali to ne znači da je muzika prestala da se sluša, već se sluša na neki drugačiji način.

Istina je da sam tokom ove četiri godine bila na bezbroj svirki, festivala, upoznala puno mladih bendova i autora i da je sveukupan osećaj bio poražavajući. Hale su poluprazne, omladina nezainteresovana, a bendovi u velikim finansijskom problemu zbog toga što uopšte sviraju. Ali, isto tako znam izvestan broj ljudi koji su prvi put došli do nekih bendova i prepoznali se u njihovim stavovima putem naše emisije i to je ono što vraća smisao za nastavkom jednog skoro pa sizifskog posla. Ako je neki Pera iz Kragujevca zavoleo Neozbiljne pesimiste ili Žika iz Bačke Topole počeo da sluša Ligu izuzetnih džentlmena, onda je naš posao uradio više nego bilo koja politička emisija zatrovana spletkama i kontrolisana aktuelnom vlašću.  

Muzička scena u Srbiji je i te kako živa. Osim velikih gurua koji i dalje sviraju ili se vraćaju na scenu posle nekog vremena, ima puno novih sjajnih bendova, koji čekaju da  ih nađu današnji klinci i pojačaju njihov glas i poruku koju nose. Tokom ove četiri godine obradovali su me Bolesna štenad, Svi na pod, Repetitor, novi album Procesa, već pomenuti Neozbiljni pesimisti, SARS, ČBS, Iskaz, Šinobusi, dreDDup, novi Jarboli, Keckec i još gomila aktuelnih muzičara koji su predstavnici naše mladalačke svesti danas. Ono što nude naši rokenrol muzičari je neizmerno bolje nego da nam deca odrastaju indiferentni na stanje u zemlji, dok pevuše pesme Seke Aleksić i gledaju Farmu i Velikog brata.

Nije bitno ako moja generacija više ne sluša rokenrol, ali je bitno i veoma alarmantno to što ga ne slušaju neki novi klinci. Oni su jedina naša stvarnost i oni su u potpunosti nezaintersovani za ono što se dešava oko njih, a još manje imaju želju da išta menjaju. Možda rokenrol više nije način da se promene stvari, možda je to reminiscencija romantičnih revolucija prošlosti, ali trenutno ne vidim druge pobune koje mogu toliko da dosegnu, kao što je to za mene i moje roditelje bio rokenrol.  

Najviše sam pisala o toj kritičko-političkoj strani muzike, no svakako da poštujem i sve njene ostale funkcije. Pronalaženje sebe u rokenrolu za mene je, kao tinejdžerku, značilo otkrivanje slobode i neke druge stvarnosti koju nas nisu učile ni škole, ni roditelji. To je revolucija moje svesti koja mi je pomogla da odrastem i izgradim karakter koji je slobodan i otvoren za sva različita promišljanja.

Nije više reč ni o pobuni u smislu političkih i ideoloških diskusija, već o unutrašnjoj pobuni u nama samima, muzika koja nam nešto budi, koja nam diktira neku emociju, koja budi ono lepo u čoveku jer izražava naše stanje duha, onda kada nam je potrebno to izraziti. Danas? Ah, da, više nego ikada!

Milica Stojanov
rediteljka emisije Gruvanje

foto: Marko Ristić / Nocturne magazine

.
Roba s greškom
.
Fire's never wrong
.
Moglo je i glasnije
.
Loše Loше
 1 2 3 > 
Nedeljna top lista Gruvanja
Ovde možete glasati za svoje favorite.
Glasanje je moguće samo jednom dnevno.
  1. Love Hunters
    Waver
  2. Iskaz ft. Coyote
    Do yaya
  3. Vizelj
    Nosorog
  4. Jesenji Orkestar
    Godine u vetru
  5. E-Play
    Možda neko
  6. SNB
    Mali ljudi
  7. Wolfram ft. Dojo.
    A Different Kind Of Sleep
  8. Don't Touch Anything
    Arrival
  9. Replicunts
    My Country
  10. Stray Dogg
    No One But You
Rock svirke
INFO:
Možete nas uvek naći na nekoj od društvenih mreža ili nas kontaktirati
preko e-mail adrese info@gruvanje.com
Vrh strane