Imagine a world, place, forest, beach, jungle
Whatever makes you feel comfortable
There is a place in our hearts
That we like to call utopia
Pisanje recenzije o albumu "Cynicism" nije bilo lako i trajalo je daleko duže nego što sam mogao i da pretpostavim. Ispostavilo se, kao i mnogo puta do sada, da je prvi utisak bio i najispravniji, odnosno, da je svaki kasniji trud da stvari sagledam iz različitih uglova bio nepotreban – ono što sam prvi put pomislio kada sam u decembru prošle godine ubacio "Cynicism" u CD plejer, bilo je da već na početku godine pred sobom imam jedan od najboljih albuma godine. Tokom narednih nedelja, slušajući novi album Line Outa gotovo svakodnevno, ta me misao ni jednom nije napustila. Sa druge strane, svako ko kaže da je apsolutno neozbiljno već u februaru/martu reći za neku ploču da je "jedan od najboljih albuma godine" potpuno je u pravu. Ali, to neka ide na moj brk.
No, krenimo redom. Najpre, reč je o drugom studijskom albumu ovog somborskog benda koji je već nekih 5-6 godina prisutan na sceni. Izdavač "Cinizma" je Studentski kulturni centar Novi Sad, a za produkciju je bio zadužen Aleksandar Buzadžić, koji se opredelio za analogno snimanje na 24-kanalnom trakašu, što, po njegovim rečima sa kojima se u potpunosti slažem, celom snimku daje "dušu i toplinu".
Debi album "Masterpiece" Line Out je objavio 2009.godine i već na tom izdanju bilo je jasno da je reč o zrelom i ozbiljno koncipiranom bendu, koji ne luta prostranstvima tragajući za sopstvenim izrazom. Rani radovi Line Outa koje sam čuo bili su na srpskom jeziku, ali je već na "Masterpieceu" engleski u potpunosti preovladao i to je, uz prepoznatljiv vokal Jovane Đurović i razigranu ritam sekciju i danas zaštitni znak benda. Od kako su se prvi put pojavili u Gruvanju, postali su vrlo česti gosti naše emisije i to pre svega zato što su dobar i vredan bend, ali i vrlo srdačna, gostoljubiva i prijatna ekipa.
Sticajem okolnosti, u poslednjih par godina odgledao sam nekoliko njihovih nastupa i upravo iz tog razloga preslušavanje albuma "Cynicism" nije mi bilo iznenađujuće. Više od polovine pesama odavno sviraju na koncertima i teško da biste uživo mogli da uočite razliku između pesama sa "Masterpiecea" i novog albuma. Numere "Guns & lolly pops", "Daddy", "Mr.Jack", "Utopia" savršeno su se uklopile u već postojeću u set listu, a bend je od svirke do svirke lagano menjao zvučnu sliku i pripremao nas na ono što se dogodilo na novom albumu – u odnosu na "Masterpiece" manje je trip hop i jazzy momenata, a mnogo više gitara, zvučnih efekata i raspevanih refrena. Osim već navedenih pesama, kao favorit albuma izdvaja se naslovna "Cynicism", vrlo dobro odabrana uvodna numera, moćnog gruva i isto tako moćnog refrena. Osim deset novih pesama, na albumu se nalaze i dva remiksa, prvi za pesmu "Robot" koji je uradio Egoless iz splitskog Stillnesa i drugi za pesmu "Utopia", koji je delo producenta albuma Aleksandra Buzadžića.
Puštao sam "Cynicism" prijateljima za koje sam bio siguran da ranije nisu slušali Line Out, a verujem u njihov muzički ukus. Svako preslušavanje je posle par minuta bilo prekidano pitanjem "ovo nije domaći bend, je l’ da?". Izraz neverice na njihovim licima kada bih umesto odgovora lagano odmahnuo glavom u stranu, govori mnogo o tome kakav utisak Somborci ostavljaju na slušaoce – valjda ne postoji bolji kompliment koji jedan domaći bend može da dobije od toga da "ne zvuči kao domaći bend". Na žalost, kao i u mnogim ranijim slučajevima, kvalitet koji Line Out poseduje ne mora da im garantuje i uspeh u tzv. poslu. Upornost, kvalitet, posvećenost, talenat… sve to imaju, ali i vrapci znaju da je za Srbiju, koja nema talenat da ima talenat, to nedovoljno. Prva prepreka su im tekstovi na engleskom, koliko god u njihovoj muzici bilo opravdano izražavanje na tom jeziku. Brojni su primeri u kojima je dokazano da engleski ograničava srpske bendove u proboju do "šire publike". Sa druge strane, verujem da ekipi iz Line Outa proboj do takve publike i nije cilj, jer da jeste na engleskom sigurno ne bi pevali. Oni, kao i svi mi koji još uvek verujemo u čari "dobre muzike", maštaju o srećnom mestu na kome je za potpuno zadovoljstvo dovoljna samo muzika. Ko je rekao utopija?
Predrag Novković
