Recenzije
.

Neozbiljni Pesimisti

Omladinci kud ste pošli?

! ! ! ! .

Nešto više od dve godine bilo je potrebno da “Neozbiljni” Somborci predstave svoje drugo izdanje. Mada, ovo nije potpuno tačna tvrdnja. Već prvi kontakt sa zadnjom stranom ovog albuma otkriva spisak pesama koje ne samo da prepoznajem, nego već ubrajam u “stare” hitove, poput Centifuge, Sve na silu ili Divan dan. Šta se u stvari desilo? Svi mi koji pratimo Pesimiste, od početka smo znali da je, u momentu izdavanja prvog albuma „Neka bude što biti ne može“ 2010.godine, drugi album bio spreman a sam bend je svirao nove kompozicije na učestalim nastupima i u toku promocije prvog albuma. Tako smo dobili novi album, reklo bi se starih kompozicija, koji sada izgleda kao svojevrsna kompilacija hitova. Bilo kako bilo, stepenica u razvoju jednog benda, novi album Neozbiljnih Pesimista pod nazivom “Omladinci kud ste pošli” i svojevrsna lična-vizit karta je album koji se od nedavno nalazi u, hm, recimo, prodaji.

Anti Global Etno Punk u svojoj originalnoj zamisli nije odstupio od zacrtanih osnova. Socijalna tematika, koja svoje uporište i inspiraciju traži u konfuznom razdoblju generacije kojoj pripadaju, a uz veliku kilometražu u startu odličnih muzičara, dobija sinergiju moćnu već na prvo slušanje. Za razliku od prethodnog albuma kada su uglavnom, gotovo hermetički, koristili snage lokal somborske podrške, ovog puta za produkciju i tonsko snimanje Pesimisti su odabrali dva novosadska studija, Big Sound i Do Re Mi. Dobijeni proizvod sasvim će zadovoljiti slušaoce, uz naravno poznatu manjkavost domaće produkcije uzrokovanu manjkom vremena (čitaj para) ali i ograničenim kapacitetima, tehničkim, ljudskim, svejedno. Lično mi produkcija Neozbiljnih Pesimista nikad nije bila bitnija od npr. tekstova i sjajnog, pa čak i virtuoznog izvođenja. Drugi album takođe donosi zanimljivu muzičku saradnju sa pretežno novosadskim dobro poznatim likovima, kao što su Pop i Radule (Atheisti), Voja (Drum’N’Zez, Kilo Kilo), Mira (Milaćopezo) što nam svakako govori o povećanom kretanju čalanova Pesimista među kolegama muzičarima, ali i potvrdu spostvenog kvaliteta...

Ostaje pitanje da li je novi album stvaran uporedo sa starim ili u nekom bliskom vremenskom periodu, ili iste stvari i demoni i dalje opsedaju tekstopisce. Ako je kompozicija “Sunce tuđeg neba” logičan nastavak pesme “Srbija i ja” sa prvog albuma, da li je onda ipak trebalo pljunuti a ne progutati? Da se ne bih zapleo u nejasno, reč je o konstantnoj borbi nas koji smo rođeni i zasad rešili da živimo ovde, u našoj državi kako god se ona zvala. A da nam nije dobro, nije jučerašnja nego decenijska priča. Zato pitanje na koje nemam odgovor: čemu koketiranje sa vremenom nekadašnje države u kojoj svi, koji smo vinovnici tog vremena, možemo da potvrdimo da nam nisu tekli “med i mleko”! Šta uopšte znači udarnička značka kojoj su okrenuti svi članovi banda kao prema nekoj vodilji zvezdi i to na naslovnoj strani, takođe nejasnog mi naziva albuma “Omladinci kud ste pošli?”. Omot, kao deo izdatog CD-a, neodvojiva je kategorija i predstavlja prvi kontakt sa potencijalnim slušaocem, a sve to u vremenu kada svi znamo da u savremenom svetu lepo upakovano g... bolje se prodaje od kvalitetnog proizvoda u g... pakovanju.

A kad smo već kod dela koji je posvećen kritici zaokružiću krajem albuma. Naime, verujem da smo svi umorni od razno raznih besednika koji svakodnevno sma(t)raju i ukazuju, misleći da su pametniji i sposobniji od nas koji svoje mišljenje nećemo da podelimo sa drugima. Nije retkost da lokalne legende umeju do suza da zasmeju svoje drugare, meštane, čak na istu ili sličnu priču koju ponavljau godinama, a da ostalim ljudima to ne izmami ni grimasu na licu. Verujem da je slično i kod, ne bih to mogao nazvati ni kompozicijom, ni pesmom, možda numerom br 9 pod nazivom “Tajkuni i mafijaši” koju, siguran sam, nećete preslušati ni prvi put, a kamoli joj se vraćati ponovnim slušanjem albuma. Dakle skip no. 9 je neminovan. Ali zašto kritikovati ono što ne razumete? Možda će neko u tome naći nešto što ja svakako nisam.

Dosta kritike! Činjenice! Neozbiljni Pesimisti su bend koji sam zavoleo na prvo slušanje. To su momci odličnih muzičkih i kreativnih sopsobnosti i čiji rad je za svaku pohvalu. Sa dva albuma uspeli su da nametnu svoj fazon, svoje ideje, svoje pesme i želim im od srca da budu i mnogo mnogo veći band. Zaslužili su. Album “Omladinci, kud ste pošli?” osim par gore navedenih kritika je odličan. A zbog kritika od mene 4 bambija. Toliko.

Jovan Marjanović

.
Roba s greškom
.
ili Who the fuck gives a damn?
.
Moglo je i glasnije
.
Loše Loше
 1 2 3 > 
Nedeljna top lista Gruvanja
Ovde možete glasati za svoje favorite.
Glasanje je moguće samo jednom dnevno.
  1. Love Hunters
    Waver
  2. Iskaz ft. Coyote
    Do yaya
  3. Vizelj
    Nosorog
  4. Jesenji Orkestar
    Godine u vetru
  5. E-Play
    Možda neko
  6. SNB
    Mali ljudi
  7. Wolfram ft. Dojo.
    A Different Kind Of Sleep
  8. Don't Touch Anything
    Arrival
  9. Replicunts
    My Country
  10. Stray Dogg
    No One But You
Rock svirke
INFO:
Možete nas uvek naći na nekoj od društvenih mreža ili nas kontaktirati
preko e-mail adrese info@gruvanje.com
Vrh strane