Banjaluka je sačuvala svoj najdragoceniji muzički festival - Demofest. Ili je on sam sebe sačuvao? Bilo kako bilo, ove godine sve mu je išlo od ruke, za razliku od prošlogodišnjeg izdanja. Lepo vreme, perfektan zvuk, besplatan ulaz... Malo li je za odličan provod?
Piše: Dušan Majkić
Ono što me je potpuno oduvalo je energija klinaca, koji su u velikom broju dočekali nastup prvog benda, prve festivalske večeri. Ako je Demofest festival koji, već petu godinu za redom, promoviše nove demone, onda ti klinci nikako nisu zalutali na banjalučki Kastel. Oni dobro znaju ko, kada, gde i zašto. Koncepcija je bila ista. Dve takmičarske večeri i treća finalna. Nove demo discipline, od ove godine, su nagrada "Plavi bas" (pripao Nemanji Ristoviću, basisti kragujevačkog sastava Lazy cats), kao i nagrada za novinara Demofesta koji se u toku proteklih godina najviše zalagao za promociju demo scene i njihovog stvaralaštva (Branka Glavonjić - novinarka i urednica misije Bunt).
Hajde da prvo napišem par redova o nastupu "revijalaca", a onda ćete saznati šta se sve dešavalo sa takmičarima.
Dakle, prvo toplo veče ovogodišnjeg Demofesta ostalo je u znaku sjajnog nastupa Majki. U stvari, sve je već krenulo tog popodneva na oficijelnom pressu, na kom je Goran Bare pričao i zabavljao novinare skoro 45 minuta! Bilo je tu komentara i na splitski festival, Jelenu Rozgu (žena-majka-kraljica), otkrio nam je da kosu isključivo pere šamponom marke Palmolive, a sprdalo se i na račun Porina. Večernji nastup bio je samo nastavak to dobrog raspoloženja. Majke sam gledao nekoliko puta: jednom negledljivi (EXIT 2009), drugi put dosta dobri (novosadska Fabrika), ali su nastupom na Kastelu 26. jula bukvalno razvalili! Fantastična vatra, Krvarim od dosade, Budi ponosan... Kulminacija je, naravno, doživela svoj pik uvodnim rifom nove himne benda Teške boje. Svi skaču, svi pevaju, zvuk odličan (kolega iz Hrvatske izjavljuje da se radi o jednom od najboljih live izdanja benda). Neko će reći kako su mnogi zahvaljujući toj pesmi počeli da slušaju Majke (jer majke treba slušati u životu). Pa šta! Ako klinci već počinju sa muzikom, sigurno je bolje da ih obuzme rock’n’roll ritam nego zvuci narodnjačkog pakla. Nadam se da je ovaj nastup na bilo koji način snimljen, jer on predstavlja Majke u potpuno osveženom, visokoenergetskom i raspoloženom stanju. Ne znam samo šta je to tačno Bare pričao između pesama...
Drugo veče bilo je rezervisano da beogradski Darwood Dub i splitski TBF. Uf, ne znam šta da napišem za Darkwoode. Standardan nastup + odličan zvuki = svetski. To se već podrazumeva. Ali, nekako mi je to, iz godine u godinu, sve „mekanije“. Albumom Vidimo se (2011) osvežili su formu, bilo je tu kvalitetnih singlova, međutim, problem je u tome što je na nastupima uživo sve nekako drugačije. Ili su se malko zamorili ili ih jednostavno ne zanima da "preskoče rampu". Čak i neke stare i opasne pesme (Treći Vavilon, Sudar) zvuče previše čisto i upeglano. Možda je to prirodni sled okolnosti, ali bojim se da Darwood Dub ne završe kao neki salonski bend koji svira na balkonu (Balkoon dub?), dok u sali, uz meze, uživaju savakojaki snobovi, biznismeni, uspešni muzičari i nji'ovi menadžeri.
Ipak, ono što je ovaj nastup učinilo posebnim jeste gostovanje Bisere Veletanlić koja je i pored povređene ruke (samo nekoliko minuta pred nastup!) odlično uklopila svoje hitove u novo ruho. Sve je počelo od singla Nešto sasvim izvesno, pesme koja je sasvim sigurno osvežila i bend i pevačku divu. U to se uverilo oko 7.000 posetilaca, a vrhunac ove kolaboracije bilo je izvođenje evergreena Nikad više.
Posle petnaest godina od prvog izdanja (Ping pong-Umjetnost zdravog đira) splitski TBF konačno su zakucali onaj poslednji klin koji im je bio potreban na lestvici uspeha. U tome im je, svakako, pomogao i prošlogodišnji album Pistaccio metallic, a ceo taj đir odlično se uklopio u drugo veče Demofesta (27. jula). I još jednom: pozdrav za tonca! Sve je funkcionisalo perfektno. Izbor pesama, komunikacija sa banjalučkom publikom, među kojom je bilo puno onih koji su obukli mornarske majice. Ceo taj dalmatinski vetar duvao je Kastelom, a TBF su podsetili sve na to zašto su veliki i kvalitetan bend. Veseljko, Lud za njom, Uvik kontra, Fantastična, Guzice i sise... Kada bend zvuči bolje nego na ploči, e onda je bend! Kod ovog sastava sve se čini lakim, a publika se potpuno prepušta socijalno-ljubavno-političkom mizanscenu. Organizatori su 'ladno mogli da za ovu priliku postave tezgice sa inćunima i giricama, ne bi pogrešili. Kako vreme odmiče koncert postaje nezaboravan. Bis je zagarantovan, meni došlo žao što nema više.
Hrvatski het-trik na ovogodišnjem Demofestu dopunio je, treće festivalske večeri, zagrebački Psihomodo pop. Ne znam da li zbog već pomenutog ozvučenja, ali i oni su bili sjajni. Dokaz toga bio je i brushalter koji sam, po prvi put uživo, video kako leti prema bini! Klinci znaju pesme koje su starije od njih i za čitavu deceniju. Nema veze. Kreće uvodni rif Fride a ja sa pažnjom posmatram ozareno lice tinejdžera u prvom redu. To je to. To je ta radost života koju ti samo (ponavljam samo) može pružiti prava muzika i prava pesma. Drago mi je što klinac nije jedini. Tu je i veliki (a i visoki) Davor Gobac, kome je bina prva kuća a članovi benda ukućani. Ritam je konstantno brz, žestok, odabir pesama pametno poređan. Pred kraj ide Leteći odred-svi lete. Pauza da naručiš pivo jer kreće bis. Ono što je možda i najvažnije je to da se potreba za bisom javila i kod benda i kod publike. "Ja sam ih samo mirno pomatrao...".
Posle Psihomodo popa, nešto sasvim drugačije. Banjalučku dubalknci Sopot. Ovaj zanimljiv i kvalitetan bend gledao sam nedavno na Vodova festu (Ruski Krstur) i potpuno su me iznenadili, jer su stvari malo ubrzali, pesme ožestili i dokazali da su stvarno ozbiljan sastav. Najteže je svirati pred domaćom publikom. Sopot se u to uverio poslednje večeri Demofesta. Nije puno ljudi napustilo tvrđavu posle nastupa Gobca & co. ali ih je bilo teško pokrenuti na neobičnu konbinaciju etna, duba, reggea i žestoke svirke. Stoga je frontmen ovog benda Petar Topalović sa pravom insistirao da se ljudi prepuste njihovom zvuku i shvate da će dobiti 100% dobrog provoda. Sopot se ove godine sprema da snimi svoj treći album, a sudeći po novim pesmama koje su zvučale odlično možemo se nadati njihovom najboljem izdanju u karijeri.
Foto: Bojan Vasiljević, Demofest
